Пословник о раду управног одбора

На основу члана 35. став 5. Статута Спортског савезa Ужице,

Управни одбор Спортског савеза Ужице на седници одржаној 6.09.2012. године, донео је

ПОСЛОВНИК О РАДУ

УПРАВНОГ ОДБОРА СПОРТСКОГ САВЕЗА УЖИЦЕ

Члан 1.

Овим Пословником уређују се рад Управног одбора и Одбора за хитна питања Спортског савеза Ужице (у даљем тексту: Одбор).

Члан 2.

Одбор обавља своје послове и задатке у складу са Законом о спорту, одредбама Статута Спортског савеза Ужице (у даљем тексту: Савез) и овог Пословника.

Одбор ради на седницама, које се одржавају по правилу најмање једном у два месеца.

Члан 3.

Мандат члановима Одбора почиње да тече даном избора на Скупштини Савеза новог сазива.

Члану Одбора мандат престаје у случајевима из члана 34. став 6. Статута Савеза, даном констатације Одбора да су испуњени услови за престанак чланства у Одбору.

Члан 4.

Председник Савеза одређује сваком члану Одбора конкретно задужење, у оквирима садржаја активности из члана 10. Статута Савеза.

Члан Одбора и лица која обавезно присуствују седници Одбора имају право на накнаду трошкова за долазак на седнице, у складу са прописом којим се утврђује врста, вредност и начин остваривање тих накнада.

Члан 5.

За вршење или припрему одређених послова и аката из своје надлежности, Одбор  може образовати комисије и радна тела или именовати, односно ангажовати поједина лица (спољни сарадници).

Одлуком о образовању комисије или радног тела, односно именовању или ангажовању лица утврђује се њихов делокруг рада и права и обавезе.

Члан 6.

Седнице Одбора су јавне.

Одбор може одлучити да расправу и одлучивање у вези са појединим тачкама дневног реда одржи без присуства јавности.

Чланови Одбора и остала присутна лица на седници дужна су да чувају пословне тајне. Председник Савеза или Потпредседник који председава седницом дужан је пре расправа упозорити чланове Одбора и остале присутне на седници да поједино питање представља пословну тајну.

Јавност рада Одбора остварује се, по правилу, путем саопштења за јавност.

Одбор у јавности представља Председник, или Потпредседник Савеза који замењује Председника Савеза.

Члан 7.

О припремању седница стара се Председник Савеза (у даљем тексту: Председник) уз помоћ Генералног секретара Савеза.

Председник одлучује коме се, поред чланова Одбора, упућује позив да присуствује седници.

Председник је обавезан да сазове седницу Одбора ако то захтева Надзорни одбор, најмање три члана Одбора или Генерални секретар Савеза.

Седница из става 3. овог члана мора се одржати најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтева.

Председник Дисциплинског суда Комисије при Савезу учествује у раду Одбора, без права гласа.

Члан 8.

Члан Одбора дужан је да редовно присуствује седницама и учествује у расправљању и одлучивању Одбора.

Чланови Одбора су дужни да најкасније 48 часова пре почетка заказане седнице, обавесте Председника о евентуалној спречености за учешће на седници.

Оправданост одсуствовања са седнице утврђује Председник, о чему обавештава Одбор на почетку седнице.

Члан Одбора има право да буде информисан о свим питањима везаним за рад Савеза, од стране Председника и Генералног секретара Савеза.

Ако неки члан Одбора више од два пута неоправдано изостане са седница, Председник Савеза ће му упутити критику, а ако члан Одбора и поред тога још два пута изостане, Председник може предложити Скупштини разрешење тог члана.

Члан 9.

Предлог дневног реда Одбора саставља Председник.

Председник уноси у предлог дневног реда предлоге које је примио од чланова Одбора, органа Савеза, Председника Дисциплинског суда Комисије при Савезу и сталних радних тела Одбора.

Члан 10.

Седнице Одбора сазивају се писменим путем, а хитне седнице на начин који обезбеђује сигурно позивање на седницу.

Прву конститутивну седницу Одбора, Председник може сазвати усмено одмах по избору Одбора. Конститутивна седница се обавезно одржава у року од седам дана од дана избора Одбора.

Позив за седницу садржи: место, датум и време одржавања и предлог дневног реда седнице.

Позив за седницу се мора доставити члановима Одбора најкасније пет дана пре одржавања седнице.

У изузетним случајевима, када би за Савез могла настати неотклоњива штета због тога што Одбор не би благовремено донео одређену одлуку, Председник може сазвати седницу по хитном поступку.

Уз позив за седницу члановима Одбора се доставља предлог дневног реда, као и друга документација.

Уз позив за седницу обавезно се доставља у целости текст предлога општих аката, извештаја и анализа које се разматрају на седници.

Уз сагласност члана Одбора, позив за седницу, пратећа документација и друга обавештења могу  му бити достављени и путем електронске поште (e-mail).

Уколико је седница сазвана по хитном поступку, материјали се могу доставити на самој седници, односно у нарочито хитним случајевима, може се дати само усмено образложење на седници.

Приликом састављања предлога дневног реда Председник води рачуна: 1) да се у дневни ред уврштавају сва питања која спадају у искључиву надлежност Одбора; 2) да дневни ред обухвати првенствено она питања која се у време припремања и сазивања седнице постављају као најважнија и најхитнија у раду Савеза; 3) да у дневни ред буде без одлагања уврштено разматрање одлука и закључака других органа Савеза које се тичу питања која су у надлежности Одбора; 4) да дневни ред не буде сувише обиман и тако сачињен да се све тачке дневног реда могу на истој седници у потпуности расправити; 5) да се као прва тачка дневног реда, по правилу, разматра и усваја записник са претходне седнице.

Члан11.

Председник може одбити да у предлог дневног реда унесе оне предлог које је добио од надлежних органа и лица за које сматра да нису довољно припремљени да би се о њима могло на седници расправљати. У том случају Председник ће предлагача обавестити о разлозима због којих је одбио предлог.

Председник може у склопу припреме седнице Одбора одржати консултативне састанке на које ће позвати лица за која оцени да својим мишљењем могли допринети квалитетнијим одлукама Одбора. О резултатима таквог састанка Председник, по потреби, упознаје Одбор.

Члан12.

Седнице Одбора води Председник, а у његовом одсуству потпредседник који га замењује.

Руководећи седницом, Председник: 1) утврђује да ли је присутан довољан број чланова за рад и пуноважно одлучивање; 2) стара се да рад на седници тече према утврђеном дневном реду; 3) даје члановима Одбора и осталим учесницима седнице реч и усмерава ток расправе према дневном реду; 4) стара се о правилном формулисању одлука и закључака; 5) ставља предлоге на гласање и установљава резултате гласања; 6) брине се о реду на седници; 7) води рачуна о одвијању седнице у складу са одредбама Статута и овог Пословника.

У случају када седнице сазива и води их потпредседник Савеза, он има сва овлашћења утврђена овим Пословником за Председника, осим оних која према Статуту искључиво припадају Председнику.

Члан 13.

На почетку седнице, пре утврђивања дневног реда, Председник, по извештају Генералног секретара, утврђује да ли постоји кворум за одржавање седнице Одбора.

У случају да Одбор нема потребан кворум за одлучивање, у складу са Статутом Савеза, Председник, односно Потпредседник који га мења ће, у хитним случајевима, најкасније у року од три дана сазвати Седницу са истим дневним редом и без поновне доставе материјала. Одбор на поновљеној седници може да одлучује већином гласова присутних чланова, осим о усвајању општих аката.

Ако у току седнице Председник утврди да не постоји кворум, прекинуће седницу. Председник ће увек утврдити да ли постоји кворум, кад то затражи неки од чланова Одбора.

Када Председник утврди да постоји кворум, приступа се утврђивању дневног реда.

Члан 14.

Уколико Председник констатује да на три узастопне седнице није био обезбеђен кворум, сазваће Скупштину ради предузимања мера у складу са Статутом.

Члан 15.

Сваки члан Одбора може предложити да се у дневни ред унесу, поред питања и предлога која је Председник унео у предлог дневног реда, и друга питања и предлози за које сматра да су хитни.

Члан Одбора је дужан да хитност питања, односно предлога образложи.

О дневном реду седнице решава се без претреса.

У случају да се захтева хитност за поједина питања или да се предложи измена утврђеног дневног реда, Председник по својој оцени одлучује да ли ће се о том захтеву или предлогу отворити претрес.

Из оправданих разлога, већ утврђени дневни ред може се изменити или допунити у току седнице.

Члан 16.

О свакој тачки утврђеног дневног реда расправља се и одлучује појединачно.

Разматрање тачке дневног реда почиње тако што представник предлагача кратко образлаже материјал ако Председник оцени да је то потребно или ако то представник предлагача изричито захтева.

Потом, почиње расправа у којој учесници на седници могу да изнесу своје примедбе и предлоге и да затраже додатна објашњења.

Председник може да прекине седницу Одбора док се не усагласе ставови о неком питању или док се не обезбеди већина чланова одбора потребна за одлучивање.

Члан 17.

Када се разматрају питања из делокруга комисија Одбора, право на говор имају и њихови чланови који нису чланови Одбора.

Чланови Одбора се за дискусију јављају дизањем руку, а Председник даје реч по редоследу којим су је заинтересовани затражили.

Нико не може добити реч пре него што су дискутовали сви који су се пријавили, изузев ако Председник не оцени да је то неопходно ради давања одређених објашњења.

Исто лице не може о истој тачки дневног реда говорити више од два пута.

Председник може предложити да се трајање дискусије временски ограничи и да сваки учесник у претресу о истом питању говори само једанпут, када оцени да ће претрес појединих питања дуже трајати или када је пријављен већи број говорника. Ограничење трајања говора може предложити и сваки члан Одбора

Када је трајање говора ограничено, Председник ће у случају прекорачења одређеног времена опоменути говорника да је време истекло, а ако овај за наредни минут не заврши говор, Председник ће му одузети реч.

Члан 18.

Ако члан Одбора затражи реч да би исправио навод који се на њега односи и који је по његовом мишљењу нетачан, Председник ће му дати реч чим заврши говор лице које изазвало потребу исправке. Члан се у свом говору мора ограничити на исправку и његов говор не може трајати дуже од пет минута.

Члан 19.

Учесника у расправи нико нема право да прекида у његовој дискусији и да му упада у реч.

Говорник може говорити само о питању које је на дневном реду.

Ако се говорник удаљи од дневног реда, Председник ће га на то опоменути и позвати га да се држи дневног реда. Ако се говорник и после позива не буде држао дневног реда, Председник ће му одузети реч.

Дискусија се може прекинути и у случају потребе одржавања реда на седници.

Члан 20.

За време седнице сва присутна лица дужна су да се придржавају овог Пословника, да не ремете ток седнице и да не вређају друга лица (ред на седници).

Уколико се неко лице на седници понаша супротно ставу 1. овог члана, Председник је дужан да га упозори, а ако упозорење остане без успеха предузеће се мере утврђене овим Пословником.

Због повреде реда на седници могу се изрећи следеће мере:

1) опомена;

2) одузимање речи;

3) искључење са седнице

Мере из става 3. тач. 1) и 2) овог члана изриче Председник, а меру из тачке 3) Одбор.

Опомена се изриче за понашање којим се ремети ред на седници.

Одузимање речи се изриче лицу које нарушава ред на седници а већ је опоменуто.

Искључење са седнице изриче се према лицу које грубо нарушава ред на седници или које након одузимања речи поново наруши ред на седници.

Лице према којем је изречена мера искључења са седнице дужно је да одмах напусти седницу Одбора.

Мера искључења односи се на седницу са које се лице искључује.

Члан 21.

Председник може предложити да Одбор закључи расправу и пре него што је исцрпљена дискусија пријављених говорника, ако сматра да је питање довољно размотрено. О овом предлогу гласа се без расправе.

Након обављене расправе, председник утврђује један или више предлога о којима ће се одлучивати гласањем.

Сваки члан Управног одбора може дати свој предлог одлуке, у ком случају се прво гласа о предлозима датим уз позив за седницу, па затим о предлозима датим на седници и то редом којим су дати.

Предлогом одлуке, у смислу претходног става, сматра се и предлог да се одређена одлука не донесе, или да се одређена тачка стави или скине с дневног реда.

Одлучивању се приступа после претреса, осим у случајевима у којима је овим Пословником одређено да се одлучује без претреса.

По завршетку расправе а пре гласања, Председник може позвати Генералног секретара да се изјасни о поднесеним предлозима.

У оквиру тачке дневног реда о именовањима и разрешењима о којима Одбор одлучује, сходно Статуту или општем акту Савеза, на предлог Председника, чланови Одбора не могу давати своје предлоге, већ се могу само након дискусије изјаснити (гласати) о предлогу овлашћеног предлагача.

Члан Одбора нема право гласа у случајевима утврђеним Законом о спорту и Статутом Савеза (постојање сукоба интереса).

Члан 22.

Пре или после расправе, Одбор може одлучити да се поједино питање скине са дневног реда.

Одбор може пуноважно доносити одлуке ако седници присуствује више од половине укупног броја чланова Одбора, ако Статутом савеза није другачије одређено.

Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова Одбора, осима ако је Статутом утврђена друга већина.

Чла 23.

Предлог за измену и допуну предлога општег акта из надлежности Одбора подноси се у облику амандмана.

Амандман се подноси најкасније 48 сати пре стављања предлога на гласање, осим у хитним случајевима. Амандман се подноси у писменом облику.

Чла 24.

На предлог Статута, амандман се подноси најкасније пет дана пре дана одређеног за одржавање седнице Одбора.

Амандман се подноси Председнику који га доставља надлежној комисији Одбора.

Пре гласања о амандману о њему ће се изјаснити представник надлежне комисије Одбора.

О амандманима се гласа према редоследу чланова општег акта на које се односе.

Ако је на исту одредбу општег акта поднето више амандмана, о амандманима се гласа оним редом којим су поднети.

Прихваћени амандмани постају саставни део предлога.

Члан 25.

По хитном поступку може се донети само акт којим се регулишу питања и односи за чије уређење постоји неодложна потреба или ако би доношење таквог акта у редовном поступку могло да изазове штетне последице.

Сваки члан Одбора и Генерални секретар може поднети образложени предлог да се о одређеном питању одлучи по хитном поступку. О предлогу за доношење акта по хитном поступку одлучује се без расправе. Ако Одбор усвоји предлог да се акт донесе по хитном поступку, предлог акта се уноси у дневни ред исте седнице.

Предлог акта који би се донео по хитном поступку мора се доставити члановима Одбора најкасније до

почетка седнице.

Одлуке се доносе јавним гласањем, дизањем руке чланова Одбора.

Члан 26.

На основу поднетог предлога, Одбор може одлучити да се о одређеном питању тајно гласа. Тајно гласање се врши на истообразним, овереним, гласачким листићима.

Тајним гласањем руководи посебна комисија, с тим да сваки заинтересовани члан Одбора може контролисати поступак поделе гласачких листића и њиховог прегледа након обављеног гласања.

Члан 27.

О тајном гласању се сачињава посебан записник који оверавају чланови комисије и он представља

саставни део записника са седнице Одбора.

Председник позива чланове Одбора према списку изабраних чланова да приме гласачки листић, што се и евидентира.

Комисија утврђују резултате тајног гласања.

Члан 28.

Приликом одлучивања члан Одбора се изјашњава: „ЗА“, „ПРОТИВ” или „УЗДРЖАН“.

Резултате гласања утврђује Председник Савеза.

У записник са седнице Одбора се констатује ко је од чланова Одбора гласао за, против или се уздржао од гласања, уколико се донетом одлуком може проузроковати штета Савезу.

Када се одлучује тајним гласањем, гласачки листић на коме је заокружен само један од поменута три одговора је важећи, док су листићи неважећи.

За време одлучивања, јавног или тајног, нико не може добити реч пре него што се саопште резултати одлучивања.

Члан 29.

Код избора тајним гласањем сваки члан Одбора добија листић на коме су исписана имена кандидата по реду кандидовања, а испред сваког имена означен је редни број Члан гласа на тај начин што заокружује редни број испред имена кандидата за кога гласа.

Уколико је број листића који су сакупљени након обављеног гласања већи од броја који је подељен члановима Одбора, гласање се поништава и понавља.

Члан 30.

Након завршетка расправе и одлучивања у вези са свим питањима која су била на дневном реду, Председник закључује седницу.

Кад услед обимности дневног реда или из других разлога није могуће завршити расправу о свим тачкама дневног реда у заказани дан, Одбор може одлучити да се седница прекине и да се закаже наставак у одређен дан, о чему се писмено обавештавају само одсутни чланови Одбора.

Члан 31.

О току седнице Одбора води се записник, који треба да потпишу Председник и Генерални секретар Савеза.

Интегрални текстови одлука дају се у прилогу записника.

Одбор усваја записник на првој наредној седници Одбора.

Оригинални текст записника саставља се у два примерка.

О току седнице се могу водити стенографске белешке, или се снимати о чему одлучује Председник.

Записник се чува трајно, и за чување записника одговоран је Генерални секретар.

У записник се уноси редни број и датум седнице, ко је председавао седницом, време када је седница почела и завршена, попис присутних и одсутних чланова Одбора, попис осталих који су присуствовали седници, дневни ред седнице и како је Одбор одлучио о свакој тачки дневног реда.

Члан 32.

После седнице Одбора, припрема се пречишћен текст усвојеног акта.

Пречишћен текст је текст акта или предлога акта у који су унесене измене усвојене на седници Одбора и који је правнотехнички редигован.

Пречишћен текст припрема Генерални секретар Савеза, у сарадњи са предлагачем акта.

Члан 33.

Одбор може предложити Председнику да покрене пред Скупштином поступак опозива појединих чланова Одбора, због не придржавања Статута и других општих аката Савеза, односно због неуредног присуствовања седницама Одбора.

Члан 34.

Одлуке и закључке Одбора спроводе Председник и Генерални секретар Савеза.

Чланови Одбора и лица која именује Одбор не могу деловати и иступати противно донетим одлукама Одбора.

Члан35.

Одбор може о изузетно хитним питањима, осим усвајања општих аката, да одлучује на седници одржаној уз коришћење електронских средстава комуникације (тзв. електронска седница).

Електронска седница се одржава путем телефона или Интернет сервиса који омогућавају непосредни контакт Председника и чланова Одбора (чат, видео конференција и сл.).

У предлогу за одржавање електронске седнице мора бити унапред дефинисан дневни ред и не може се мењати.

Председник је дужан да члановима Одбора образложи хитност одређеног питања. Електронско седница се одржава када је одређену одлуку потребно донети одмах, јер би иначе за Савез или члана Савеза могле настати ненадокнадиве штетне последице.

Председник утврђује предлог одлуке о којој се чланови Одбора изјашњавају.

Електронска седница може да се одржи само ако сви чланови Одбора имају одговарајуће техничке могућности да учествују у раду такве седнице.

Одбор утврђује посебном одлуком да су се стекли услови да се будуће седнице Одбора одржавају у складу са ставом 1. овог Пословника и техничке аспекта учешћа чланова Одбора у раду електронске седнице Одбора.

На електронску седницу се сходно примењују одредбе овог Пословника о редовној седници Одбора, ако овим чланом није другачије одређено.

Председник утврђује, на основу изјашњења чланова Одбора, да ли је предложена одлука усвојена.

О току електронске седнице води се записник.

О резултатима гласања на електронској седнице, Председник обавештава Одбор на првој наредној редовној седници.

Члан 36.

Одбор може, на писмени предлог Председника, да одлучује и писменим изјашњењем чланова Одбора, осим усвајања општих аката.

Председник доставља члановима материјал за одлучивање (нацрт одлуке са образложењем) и оставља им рок од 7 дана да доставе своје предлоге и мишљења (рок за „дискусију“). Након истека овог рока Председник обједињује и сумира пристигле одговоре, утврђује дефинитивне предлоге одлука и закључака и шаље их у даљем року од 7 дана члановима Одбора и позива их да се о тим предлозима изјасне у року од 3 дана од добијања предлога (рок за гласање).

Уз сагласност члана Одбора, материјал из става 2. овог члана може му бити послат (достављен) и факсом, односно путем електронске поште.

У хитним случајевима, одлучивање може бити сведен само на гласање чланова Одбора о предлозима Председника (оставља се само рок за гласање).

Писмено изјашњење члана Одбора може бити послато поштом, факсом, електронским путем (e-mail) или предато у канцеларији Савеза.

Писмено изјашњење члана Одбора се састоји у изјашњењу: да ли је „ЗА“ предложену одлуку; да ли је „ПРОТИВ“ предложене одлуке; да ли је „УЗДРЖАН“.

Уколико члан Одбора не одговори на предлог одлуке Председника из претходног става, у остављеном року, сматраће се да је сагластан са предложеном одлуком, односно да је гласао ЗА њу.

Председник утврђује, на основу приспелих изјашњења чланова Одбора, да ли је предложена одлука усвојена, и о томе обавештава Одбор на првој наредној седници.

Уколико се за предложену одлуку позитивно изјасни потребна већина чланова Одбора, одлука се сматра донетом последњег дана рока из става 2. овог члана.

О току одлучивања писменим изјашњењем чланова Одбора води се записник, у који се уноси: чланови Одбора који су учествовали у писменом изјашњењу; датум када је материјал послат члановима Одбора; садржина нацрта одлуке; сумарни преглед мишљења и предлога чланова Савета; дефинитивни предлози одлука и закључака и време када су послати; резултати гласања.

Сматра се да члан Одбора учествује у одлучивању писменим изјашњењем од тренутка када телефоном, мејлом или факсом обавести канцеларију Савеза да је примио материјал за одлучивање из става 2. овог члана. Канцеларија Савеза води службену евиденцију добијених обавештења, са датумом и временом приспећа обавештења.

Члан 37.

Одбор може већином од укупног броја чланова образовати Одбор за хитна питања и из свог састава именовати чланове тог Одбора.

Чланови Одбора за хитна питања су обавезно Председник и Потпредседниk Савеза.

Одбор за хитна питања решава хитна питања из надлежности Одбора између две седнице с тим да се одлуке подносе првој наредној седници Одбора на потврду.

Генерални секретар савеза обавезно учествује у раду Одбора за хитна питања.

Одбор за хитна питања може да ради ако је присутна већина чланова Одбора а одлучује већином гласова од укупног број чланова Одбора за хитна питања.

Одбор за хитна питања сазива Председник, по потреби.

Одбор за хитна питања не може да одлучује о усвајању општих аката.

Члан 38.

Овај Пословник ступа на снагу даном његовог усвајања и одмах се примењује.

СПОРТСКИ САВЕЗ УЖИЦЕ

Председник

Владе Живановић